Travna staništa I staništa visokih šAŠeva




Дата канвертавання18.04.2016
Памер9.31 Kb.

E

TRAVNA STANIŠTA I STANIŠTA VISOKIH ŠAŠEVA

E1

Suve travne formacije

E1.1

Otvorena termofilna pionirska vegetacija na peskovitom ili kamenitom tlu

E1.12

Euro-sibirske zeljaste zajednice na krečnjačkom pesku

E1.122 Otvorena termofilna pionirska vegetacija na pesku sa dominacijom Coryspermum nitidum


Opšte karakteristike: Otvorene, zeljaste pionirske zajednice sa dominacijom jednogodišnjih biljaka i
, koje osvajaju gole peščane površine. U nepovoljnim uslovima gole pokretne peščane podloge, zajednicu gradi mali broj vrsta sa većim stepenom stalnosti. Pokrovnost sastojina je mala i iznosi od 15 do 30 %, a izuzetno i do 60 %. Zajednica pokriva i niske ravne peskove ali može da predstavljaju i inicijalni stadijum u obrastanju dina. U uslovima surovim za život <Corispermum nitidum> opstaje zahvaljujući korenju dugom i preko jedan metar, koje se nalazi ispod površine zemljišta. Pored toga, bočni korenovi služe da u periodu bez padavina biljka koristi kondenzacionu vlagu koja se u toku noći stvara u pesku usled velikih razlika između dnevne i noćne temperature.

Ekologija: Staništa su otvorena, topla i sušna. Najznačajniji faktor koji utiče na formiranje ovog tiopa vegetacije je nevezan pesak, koji vetar prevejava, nagomilava i raznosi. Pored svih onih ekstrema koji su posledica peščane podloge (velike oscilacije temperature u površinskim slojevima u periodu dan-noć, velika propustljivost za vodu, jaka osunčenost, oskudica u organskim materijama), biljke imaju da se bore i sa mehaničkim dejstvom peska. Nadmorske visine su različite. Na severno-bačkim peskovima se kreću od 85 do 137 m, a na Deliblatskoj peščari od 85 do 192 m. Peščare koje se javljaju istočnije od Deliblatske, nizvodno uz Dunav, na njegovoj desnoj obali, imaju takođe različit reljef. Tako Golubačku peščaru odlikuju dine koje mogu imati visinu i preko 100 m. Dinski reljef ima i Požežanska peščara, gde postoje i peščani bregovi: Veliko brdo (113 m) i Tronjica (137 m).

Opšte rasprostranjenje: Zapadna Evropa, centralna Evropa, samo lokalno u severoistočnoj Evropi.

Rasprostranjenje u Srbiji: Obodni deo Panonskog basena. Subotičko-horgoška peščara: Subotička peščara ( čistine u šumi Hrastovača) i Selevenjske pustare (na čistinama Selevenjske šume ); Deliblatska peščara ( Devojački bunar, Šušara-Rošijana, Tilva, Kravan-Tilva, pored puta Dubovac-Emanuelovački vinogradi, Ramska (ili Ramsko-Zatonjska) peščara (vejač između brda Orljak i Gorica, vejač blizu Širokog potoka), Golubačka peščara, Požežanska peščara (jugozapadni deo peščare), Kladovska peščara (najveći vejač u severoistočnom delu peščare) i Radujevačka peščara.

Ekvivalentne zajednice:

  • Corispermeto-Polygonetum arenariae L. Stjepanović-Veseličić 1952

Karakteristične vrste: Corispermum nitidum, Cynodon dactylon, Euphorbia seguierana, Festuca vaginata, Polygonum arenarium

Osnovna literatura: ButoB993d, GajiM986, HorvI974, ParaS986, StjeL953, StjeL956


База данных защищена авторским правом ©shkola.of.by 2016
звярнуцца да адміністрацыі

    Галоўная старонка