Diplomski rad




старонка1/6
Дата канвертавання22.04.2016
Памер1.3 Mb.
  1   2   3   4   5   6


Šumarski fakultet

Odsek za pejzažnu arhitekturu



DIPLOMSKI RAD
Tema:

Predsetveni tretman za otklanjanje dormantnosti

semena tulipanovca (Liriodendron tulipifera L.)

Mentor: Student:

Dr. Mihailo Grbić Jelena Bojković

Beograd, januar 2005.



SADRŽAJ:

Uvod


  1. Opis vrste

  2. Teorijska osnova

2. 1. Generativno razmnožavanje

2. 2. Sakupljanje plodova i dorada i čuvanje semena

2. 3. Dormantnost semena

2. 4. Klijanje semena

2.4.1. Pokazatelji klijavosti semena


  1. Materijal i metod rada

3. 1. Materijal

3. 2. Metod rada



  1. Rezultati sa diskusijom

4. 1. Mogući uzroci niske klijavosti

  1. Zaključna razmatranja

  2. Prilozi

  3. Literatura


UVOD

Vezanost čoveka za biljne vrste se ogleda u mnogim aspektima: koristi ih za svoju ishranu, kao građevinski materijal, za poboljšanje uslova životne sredine, kao zaštitu od erozije, za isticanje lepog i prikrivanje ružnog u građevinarstvu i arhitekturi.


Nova biljka može nastati na dva načina: vegetativnim i generativnim razmožavanjem, pri čemu i jedan i drugi način imaju svoje prednosti i nedostatke.

Polaznu osnovu kod vegetativnog razmnožavanja predstavljaju vegetativni delovi biljke,a krajnji rezultat je verna kopija matične biljke. Kod generativnog razmnožavanja polaznu osnovu predstavljaju plodovi i seme,a biljke dobijene na ovaj način imaju veću ili manju genotipsku i fenotipsku varijabilnost i uglavnom su vitalnije,otpornije i dugovečnije.

Na koji od ova dva načina ćemo neku vrstu razmnožavati zavisi najviše od osobina same vrste ili od toga šta nam je cilj. Ukoliko se odlučimo za generativno razmnožavanje, najpre se detaljno moramo informisati o anatomskim, morfološkim i fiziološkim osobinama semena.
Jedna od izuzetno dekorativnih vrsta, koja se još uvek retko sreće na ovim prostorima je tulipanovac (Liriodendron tulipifera L.), o kojoj gotovo da i ne postoje podaci u literaturi sa ovog govornog područja. Kod ove vrste je prisutna dormantnost semena, što može predstavljati adaptivni mehanizam prilagođavanja klimatskim uslovima.

Prednost ovog rada je stoga ispitivanje klijavosti semena tulipanovca i njegova mogućnost razmnožavanja generativnim putem. U potrazi za što boljim rezultatima primenjeno je više različitih predsetvenih tretmana, a opis vrste, metod rada i rezultati sa objašnjenjem i diskusijom su dati u narednom tekstu.




1. Opis vrste Liriodendron tulipifera L.

(Lalino drvo, tulipanovac)
Vrsta Liriodendron tulipifera L. pripada redu Magnoliales, familiji Magnolioceae Juss., rodu Liriodendron.
Ime roda potiče od grčkih reči lyra - lira i dendron - drvo, što se odnosi na oblik lista.

Rod Liriodendron L. obuhvata dve vrste, od kojih jedna raste u centralnoj Kini (Liriodendron chinensis), a druga u Severnoj Americi (Liriodendron tulipifera).

Liriodendron tulipifera je listopadno drvo iz Severne Amerike, javlja se na područjima od Indijane i Pensilvanije do Floride i Arkanzasa na nadmorskoj visini od 300-1 400 m. Visine je 30-40 m, sa prečnikom debla i do 2m.

Kora je svetlo siva, a kod starijih stabala podužno plitko ispucala. Grančice su sjajne, zelenkasto - smeđe, gole. Terminalni pupoljci su jajasti, spljošteni, sa dve tamnocrvene ljuspe.

Listovi se nalaze na dugim peteljkama. Liska je širine 12 do 18 cm, sa dva bočna režnja i jednim većim srednjim, koji je rebrom podeljen na dva manja.

Cvetovi su pojedinačni, hermafroditni, šareni, do 6 cm u prečniku, ne mirišu. Medonosna je vrsta (Bonner i Rassell,1974). Spoljašnji delovi cvetnog omotača su povijeni, a unutrašnji su uspravni. U donjem delu su narandžasto - crveno obojani, a u gornjem zelenkasto - žuti. Izuzetno su dekorativni, a oblikom podsećaju na cvet cvetne vrste Tulipa sp., po čemu je i dobio narodno ime-lalino drvo, tulipanovac, ili na engleskom govornom području Tulip tree. Ova vrsta cveta od maja do juna.


Slika 1.


Izgled osnovnih biljnih delova tulipanovca

Tulipanovac ima zbirni raspadajući plod koji sa sazrevanjem menja boju iz zelene u svetlobraon. Sazreva rano u avgustu pa sve do oktobra, u zavisnosti od podneblja i klimata. Plodovi se osipaju i opadaju od oktobra do januara meseca pri čemu najveći deo opada tokom oktobra i novembra, ali se obično par plodova zadrži na stablu tokom zime. Plodonosi obično u starosti od 15 do 20 godina, mada su zabeleženi slučajevi da stabla stara 9 godina plodonose (Bonner, Rassell,1974). Rasejava se anemohorno (vetrom). Drvenasti plodni listovi (Regent,1980) su pri vrhu ušiljeni, suvi, dugi do 7cm. U plodnom listu, jedna semenka (od dve koliko ih ima) je obično sterilna. Po Stilinoviću (1985), plod je uspravna jajasto kupasta šišaričasta skupina krilatih orašica, dugih 60 do 90 mm. Sama krilata orašica se nalazi u osnovi zašiljenog krila, dugačka je 35 do 50 mm, 6 do 10 mm široka, sa jednim ili dva semena u plodniku koji se nalazi u njenoj osnovi. Seme je ovalno, pljosnato,široko,žućkastosmedje boje skoro glatko, sa endospermom i sitnim embrionom.



Slika 2. Slika 3.

Izgled zbirnog ploda i orašice Tulipanovac: uzdužni presek ploda


Sto plodova obično sadrži 100-120 semena.

Tulipanovac osrednje rađa gotovo svake godine, dok je pun urod veoma neredovan. Embrion je veoma mali i smešten je uz donji kraj širokog i uljastog endosperma (Regent,1980).


Slika 4. Tulipanovac:A- uzdužni presek, B- poprečni presek ploda tulipanovca


Ovo je brzorastuća vrsta. Relativno je otporna na mraz. Odrasla stabla izdržavaju i do -30C, dok mlada izmrzavaju na -12ºC do -18ºC. Veoma dobro raste na umereno vlažnom zemljištu, srednje bogatom mineralnim materijama. Javlja se u pojasu hrastova. (Vukićević, 1987).

Heliofilna je vrsta. Obrazuje dobar korenov sistem. Dostiže starost i do 400-500 godina.

Drvo je veoma upotrebljivo. Lako je i koristi se za pravljenje muzičkih instrumenata, a plodovi ove vrste se koriste i u medicini.

Kultivisana je 1663. godine.



2. Teorijska osnova

2.1. Generativno razmnožavanje

Postoje 2 osnovna tipa razmnožavanja:



  1. generativno (polno, seksualno) i

  2. vegetativno (bespolno, aseksualno)

Što se generativnog razmnožavanja tiče, ono ima za posledicu manju ili veću genotipsku i fenotipsku varijabilnost potomstva. Biljke dobijene na ovaj način su otpornije, vitalnije i dugovečnije od sadnica iste vrste vegetativnog porekla. Ovo je čest način razmnožavanja biljaka u rasadnicima, uprkos tome da seme nekih vrsta nije klijavo ili mu je klijavost mala. (Stilinović, 1987)

Generativno razmnožavanje se odlikuje time da se u procesu razmnožavanja obrazuju dve vrste ćelija: muške i ženske (otuda i potiče naziv polno, seksualno). Ovo su polne ćelije ili gameti, a njihovim spajanjem nastaje zigot. Posle oprašivanja i oplođenja u semenom zametku se obrazuje embrion, koji je kod tulipanovca nerazvijen i mali.


2.2. Sakupljanje plodova, dorada i čuvanje semena

Po botaničkoj klasifikaciji plod tulipanovca pripada grupi zbirnih raspadajućih plodova, dok po klasifikaciji koja uzima u obzir postupak pri doradi i pripremi semena, pripada grupi suvih zbirnih raspadajućih plodova (Stilinović, 1987). Samo vreme sakupljanja plodova zavisi od vremena sazrevanja i od vremena osipanja semena. Plod se bere od momenta kada sazri, pa sve do momenta dok ga ne razveje vetar ili se sakuplja tek kada opadne na zemlju (Stilinović, 1987). Suviše rano sakupljeno seme ima nisku klijavost i brzo je gubi (Rohmeder, 1972). Prema Regentu (1980) plod se sabira u oktobru i novembru trganjem rukom sa stojećih stabala ili se omlati i sakuplja sa tla. Mnogi autori tvrde da je seme iz donjeg dela krošnje lošijeg kvaliteta nego ono iz srednjeg i gornjeg dela. Ako se vrši stresanje semena sa stabla to bi trebalo raditi po suvom i mirnom vremenu, bez vetra.

S obzirom da se sakupljanje plodova tulipanovca vrši u oktobru ili novembru, kada je u našem podneblju uglavnom veoma vlažno vreme, sušenje napolju je teško sprovodljivo. Ako se sakupljeno seme rasprostire napolju ono se mora štititi od ptica i insekata i zavisno od temperature, vlažnosti i sadržaja vlage u plodovima sušenje traje između 17 i 20 dana (Bonner i Rassell,1974). Zbog toga se preporučuje sušenje plodova u prostorijama u kojima je prisutna stalna cirkulacija vazduha. Plodove treba slagati u tankom sloju radi što bolje aeracije i sprečavanja stvaranja visokih temperatura koje mogu oštetiti seme.

Prosušeni plodovi se mogu odvajati rukom, lakim mlaćenjem prutićem vreća u koje su stavljeni plodovi, ili se orašice propuštaju kroz suvi macerator. Nečistoće se odstranjuju vejanjem ili prosejavanjem (Stilinović, 1987), dok se pri setvi orašice seju sa krilom-obeskriljavanje nije potrebno, jer se krilca tokom određenog vremena provedenog u supstratu resorbuju.

Čuvanje zaliha semena spada u red značajnijih zadataka u rasadničkoj proizvodnji. Dve biološke osobine semena koje su veoma bitne u cilju rešavanja problema čuvanja su: klijavost svežeg semena i očuvanje klijavosti. Semenu se do momenta upotrebe tj. do setve mora sačuvati životna sposobnost, odnosno sposobnost klijanja. Uzroci gubljenja klijavosti mogu biti različiti: nagomilavanje rezervnih materija u endospermu ili u kotiledonima, degenerisanje enzima, denaturisanje belančevina u embrionu, nagomilavanje otrovnih proizvoda - razmene materija i postupno degenerisanje jedra u ćelijama embriona (Stilinović, 1987).

Međutim, životna sposobnost embriona na prvom mestu zavisi od roda, odnosno vrste, naslednih osobina matičnih stabala, kao i od zrelosti i zdravstvenog stanja u vreme berbe, kao i spoljašnjih uslova. Kako bi se smanjila mogućnost gubitka klijavosti treba maksimalno skratiti vreme od branja do setve.

Što su spoljašnji uslovi "nepovoljniji" (smanjena vlažnost, toplota i kiseonik) disanje je smanjeno, razgradnja materija je manja i trajnost klijavosti je duža. Opšte pravilo glasi: ''Što suvlje seme, to bolje za čuvanje'', mada se mora voditi računa da ne dođe do preteranog isušivanja semena jer to može dovesti do smanjene klijavosti.

Lagerovanje - zaštita u magacinima je veoma bitna. Prema Grbiću (2001) postoji 6 preduslova za uspešno lagerovanje semena, a to su:


  1. zaštita od vlage

  2. zaštita od unakrsnih kontaminacija

  3. provetravanje i aeracija

  4. zaštita od glodara

  5. zaštita od isekata

  6. zaštita od gljivičnih oštećenja


Temperatura - temperatura pri lagerovanju mora biti stalna ali u mnogome zavisi od procenta vlažnosti semena. S obzirom na to da seme tulipanovca dobro prosušeno sadrži oko 8% vlage (Regent, 1980), temperatura se može smanjiti i znatno ispod tačke mržnjenja pri čemu neće doći do oštećenja semena.

Kiseonik - disanje semena nikad ne prestaje ali je znatno smanjeno u dobro prosušenom semenu. Za čuvanje semena je najbolje da se upotrebljavaju hermetički zatvoreni sudovi, kao što su stakleni sudovi sa poklopcima od brušenog stakla, stakleni sudovi sa zatvaračima od plute koji su zaliveni parafinom, aluminijumske posude (kante), sudovi od plastičnih masa.

Svetlost - nije poznat uticaj svetlosti na trajnost klijavosti semena.

Ukoliko se ispune gore navedeni preduslovi, seme će biti biti vitalnije, zdravije, a mogućnost njegovog oštećenja će biti svedeno na najmanju moguću meru.

Suvi, pojedinačni plodovi tulipanovca mogu se čuvati u posudama ili plastičnim kesama na temperaturi od 2-4C nekoliko godina bez bitnih promena na samom semenu. Odlični rezultati su dobijeni sa semenom koje je čuvano u jamama u zemljištu, u vlažnom stanju 4 godine ili u bubnjevima u vlažnom pesku, u hladnim prostorijama na t2 do 4oC (''hladne, vlažne prostorije su ekvivalentne dugim stratifikacijama'' - navode Bonner i Rassell,1974).

U 1 kg ima 22.000 do 53.000 ali prosečno 31.000 semena. Iz 100 kg plodova se dobija oko 30-80 kg semena (Regent, 1980).


2.3. Dormantnost semena

Po definiciji, dormantnost predstavlja stanje smanjene aktivnosti biljke ili nekog njenog dela, uz odsustvo vidljivih znakova rastenja i razvoja. Ukoliko se temperatura, vlaga i kiseonik nalaze u opsegu povoljnom za klijanje, ali do klijanja ne dolazi može se reći da je u pitanju dormantnost ili uspavanost semena.

Dormantnost izazivaju:


  1. spoljašnji faktori

  2. unutrašnji faktori

  3. delovanje susednih biljnih delova

Postoji više klasifikacija dormantnosti semena, a Nikolaeva (1977) predlaže sledeću klasifikaciju:



1. Tipovi egzogene dormantosti (izazvane fizičkim ili hemijskim osobinama spoljašnjeg omotača semena)

1.) Fizička dormantnost ili ''tvrdo seme'' (kutikulizirani omotač sprečava prodor vode i/ili gasova do embriona)

2.)Hemijska dormantnost (kod suvih nepucajucih plodova izazvana prisustvom inhibitora u perikarpu)

3.)Mehanička dormantnost (strukture koje okružuju embrion su mehanička smetnja njegovom rastu)



2. Tipovi endogene dormantnosti

1.)Morfološka dormantnost (podrazumeva postojanje nerazvijenog embrioa koji mora da dovrši rast i razviće (javlja se samo u kombinaciji sa drugim tipovima dormantnosti))

2.)Fiziološka dormantnost (prisutna je smanjena aktivnost embriona + smanjena razmena gasova (FIM) fiziološki inhibirajući mehanizam):

a) laka (plitka) fiziološka dormantnost

b) srednje intenzivna fiziološka dormantnost

c) teška (duboka) fiziološka dormantnost

3.) Morfofiziološka dormantnost (predstavlja kombinaciju nerazvijenog embriona i FIM rasta epikotila)
U zavisnosti od tipa dormantnosti, postoje različite metode za uklanjanje dormantnosti semena, a one se mogu klasifikovati na sledeći način (Grbić,2001):

1. Skarifikacija

1.) Hemijska skarifikacija (digestija)

2.) Mehanička skarifikacija

2. Tretmani vodom

1.) Potapanje u vodu

2.) Ispiranje

3. Simulacija požara

4. Stratifikacija

1.) Hladna stratifikacija

2.) Topla stratifikacija

3.) Toplo-hladna stratifikacija

5. Hemijski tretmani

6. Vreme sakupljanja

7. Eksplantiranje embriona i naklijavanje IN VITRO

Kod familije Magnoliaceae, kojoj pripada i Liriodendron tulipifera L., ustanovljeno je postojanje rudimentisanog (zakržljalog) embriona. Embrion je veoma mali i nerazvijen. Dormantnost tulipanovca je označena kao fiziološka dormantnost - dormantnost embriona. Za otklanjanje dormantnosti semena tulipanovca se koristi ''hladna stratifikacija radi prevazilaženja fiziološke dormantnosti. Na ovaj način tretirano seme obično klija brzo i združeno u dosta širokom opsegu uslova svetlosti i temperature. Tri neophodna uslova za zadovoljavajuću hladnu stratifikaciju su odredjeni nivo vlage (bez ''mokrih'' uslova), niska temperatura 0-5 oC (zavisno od vrste), adekvatna aeracija. Hladna stratifikacija postiže se korišćenjem medijuma koji dobro zadržavaju vlagu (klasična stratifikacija),ili pomoću plastičnih vrećica (''gola'' stratifikacija). Stratifikacija u plastičnim vrećama bez supstrata, ''gola'' stratifikacija je jednostavna i efikasna,ali mora da se izvede ispravno, kako bi se izbegli štetni uticaji na seme.''(Grbić,2001)


''Intenzitet dormantnost zavisi od starosti, uslova ishrane i snabdevanja vodom matične biljke, kao i od klimatskih faktora tokom sazrevanja semena. Kod nekih vrsta više temperature tokom vegetacije mogu da indukuju dublju dormantnost kod sveže sakupljenog semena nego što je uobičajeno. Tako, stepen dormantnosti može da se menja od godine do godine na istom lokalitetu ali i na različitim lokalitetima tokom iste godine. Kod nekih vrsta dormantnost semena može da varira u zavisnosti od geografske rasprostranjenosti vrste.''(Grbić,2001)
Ostali autori koji su se bavili problemom dormantnosti ove vrste predlažu sledeće postupke za prevazilaženje problema dormantnosti embriona:

Regent (1980) kao predstveni tretman predlaže:

''Sjeme treba odmah nakon vađenja stratificirati preko zime u tlo, na otvorenom ili ga do sjetve u proleće držati u stratifikatu sa vlažnim pjeskom ili tresetom na temperaturi koja varira od 0 – 10 C''.

Rudolf (1961) za otklanjanje dormantosti embriona tulipanovca takođe predlaže setvu u jesen, pri čemu će se embrion tokom zime razviti i seme će klijati u proleće. Za laboratorijsko ispitivanje klijavosti predlaže tretman koji ''imitira'' prethodno opisan proces koji se dešava u prirodi. Drugi temperaturni tretman uključuje primenu niske temperature i visoke vlažnosti.

Bonner i Rassell (1974) predlažu više tretmana koji daju dobre rezultate:


  1. čuvanje u vlažnim, dobro dreniranim jamama ili čuvanje semena pomešanog sa peskom, zemljom ili mešavinom ovih supstrata do kraja zime, najduže 3 godine;

  2. hladna, vlažna stratifikacija u plastičnim kesama, mahovini ili pesku u trajanju od 60 - 90 dana;

  3. hladna, vlažna, ''gola'' stratifikacija u plastičnim kesama u trajanju 140 - 168 dana.

Preporučljiva temperatura za hladno čuvanje tokom stratifikacije je konstantna temperatura od 1 do 2C. Alternativna nedeljna promena temperature od 0 i 10C ili 2 i 12C takođe je po njima pokazala dobre rezultate.

Dužina tretmana uglavnom varira između jedne nedelje i 3-4 meseca, što zavisi od vrste, ali Williams & Mon (1962) naglašavaju da je kod tulipanovca izuzetne rezultate pokazala primena hladne stratifikacije u trajanju od 3 godine!

Od pomenutih postupaka za otklanjanje problema nastalih usled pojave dormantnosti kod tulipanovca, u radu su primenjeni sledeći postupci:


  1. klasična stratifikacija

  2. ''gola'' stratifikacija- stratifikacija bez supstrata i

  3. stratifikacija sa nedeljnom promenom temperature (modifikacija ''gole'' stratifikacije)

Sve tri metode su sprovedene u različitim vremenskim trajanjima. Ovi predsetveni tretmani će detaljnije biti opisani kroz postupak primene u daljem tekstu.
Pre samog postavljanja semena na predsetvene tretmane ili na medijume za klijanje potrebno je izvršiti određena merenja setvenog materijala. Tu spadaju:

Faktor ekstrakcije - predstavlja čist prinos semena, odnosno količinu setvenog materijala koja se nakon dorade, čišćenja i trušenja dobija iz određene količine plodova (npr. 100 kg). Izražava se u procentima, a zavisi od uslova sredine i naslednih osobina biljke (Rohmeder, 1970).

Apsolutna masa semena - predstavlja masu 1000 vazdušno suvih semenki ispitivane vrste izražene u gramima (JUS, 1971), a može biti dobar pokazatelj kvaliteta semena (punozrno seme je teže). Za merenja se koristi elektronska vaga sa tačnošću od 0,001 gr.

2.4. Klijanje semena

''Klijanje predstavlja složen niz biohemijskih i fizioloških promena koje obuhvataju početak rastenja i mobilizaciju rezervnih materija u semenu sa ciljem njegovog korišćenja od strane rastućeg embriona'' - definicija klijanja koju je dao Stilinović (1987).

Pre svega, da bi seme klijalo, moraju biti ispunjena tri veoma bitna uslova:


  1. seme mora biti klijavo (embrion mora biti živ i sposoban da proklija),

  2. spoljašnji uslovi za klijanje (vlaga, toplota i kiseonik) moraju biti povoljni i

  3. anatomske i fiziološke smetnje u samom semenu moraju biti prethodno otklonjene odgovarajućim postupkom.

Klijanje se odvija kroz više koraka:



  1. upijanje vode - semeni omotač omekša, seme bubri. Ovaj korak se sastoji iz više faza;

  2. pojačana aktivnost enzima, pojačano disanje - počinje tek nakon bubrenja semena. Različiti enzimi razlažu različite materije, te tako postoje sledeći enzimi: amilaza, lipaza, proteaza. U procesu disanja se oslobađa hemijski vezana energija;

  3. korenak embriona se probija kroz mikropilu - klijanje postaje vidljivo, endosperm (hranljive materije) nabubri,

  4. složena nerastvorljiva jedinjenja prelaze u rastvorna posredstvom enzima.

Klijanje mogu sprečiti:



  1. nepovoljni uslovi vlaga, temperatura, kiseonik eksterni uslovi

  2. nepovoljne anatomsko - fiziološke osobine semena  interni uzroci

  3. postojanje inhibitorne materije u delovima u blizini semena

Klijanje mora biti brzo, a rastenja biljčica energično da bi se dobili visoki proizvodni rezultati u rasadniku. Smanjena klijavost se javlja kao posledica nepravilnog razvića semena na materinskoj biljci, oštećenja do kojih može doći prilikom sakupljanja, nepravilnog rukovanja semenom u procesu dorade, čišćenja odnosno čuvanja, starenja semena.

Klijanje kod tulipanovca je nadzemno, odnosno epigeično što znači da se hipokotil izdužuje i iznosi kotiledone iznad zemlje (Stilinović, 1987). Klijanje je sporo zbog dormantnosti embriona i polupropustiljivosti semenjače za vodu i kiseonik (Regent, 1980). Seme, inače, vrlo brzo gubi klijavost, a prosušeno i zasejano odmah po branju odnosno sakupljanju u jesen klija normalno u proleće. Veoma je bitno napomenuti da prosečna klijavost po Regentu za za tulipanovac iznosi svega oko 5 %, a najviše oko 14 % (predpostavlja se rasadnička klijavost). Po Bonner-u i Rassell-u (1974) seme sa većine stabala prosečno ima oko 10 % punih zrna, mada su pronađena i neka stabla sa znatno većim procentom punozrnosti (oko 35 %).

Slika 5.


Tulipanovac: faze klijanja
Uzimajući o obzir, oba izvora podataka, može se zaključiti da tulipanovac ima veoma nizak procenat klijanja, delom zbog šturog semena, a delom zbog dormantnosti embriona .

Seme se radi sprečavanja i ovako niske klijavosti, čuva na niskoj temperaturi od 0-7 C.

Ispitivanje kvaliteta semena u koju spada ispitivanje klijavosti u laboratorijskim uslovima za seme Liriodendron tulipifera L. podrazumeva da se određeni uzorak semena (obično 4 ponavljanja od po 100 semena) postavlja na vlažnu podlogu- filter papir i u kontrolisanim uslovima sredine prati isklijavanje semena tokom određenog vremenskog perioda. Brojanje isklijalih semena se vrši u određenim rokovima, a za tulipanovac u ovom slučaju iznosi 45 dana, iako je nakon ovog perioda seme, zbog niskog stepena isklijavanja često ostavljeno i duže vreme na klijanju. Čitanje, odnosno brojanje isklijalih semenki je vršeno svakodnevno, čime je omogućeno praćanje dinamike klijanja.

Klasifikovanje semena je obavljeno u više kategorija, a to su sledeći:



  1. normalno isklijalo seme, što podrazumeva:

    • zdrave klijavce, sa dobro razvijenim kompletnim strukturama u povoljnom odnosu

    • klijavce koji pokazuju neznatna oštećenja osnovnih struktura pod uslovima da pokazuju inače zadovoljavajući i uravnotežen razvoj u poređenju sa onim kod neoštećenih klijavaca iz istog testa

    • klijavci koji se mogu svrstati u prethodnu podelu, ali koji su napadnuti gljivicama ili bakterijama koje nisu poreklom sa roditeljskog stabla




  1. nenormalno isklijalo seme, što podrazumeva:

    • klijavce sa nedostatkom neke od vitalnih struktura ili teško nepovratno oštećene čiji se dalji normalni razvoj ne može očekivati

    • klijavce sa slabim razvojem ili fiziološki narušeni ili kod kojih su vitalne strukture deformisane ili neusklađene

    • klijavce sa nekom od vitalnih struktura, tako bolesnom ili trulom što je rezultat primarne infekcije, tako da je normalni razvoj sprečen




  1. zdravo seme, a to je ono




  1. šturo seme, što podrazumeva:

    • seme koje je potpuno prazno ili sadrži samo neka zakržljala tkiva




  1. trulo seme, a to je

    • seme kod koga je došlo do kvarenja organskog sastava, pod dejstvom mikroorganizama, a nakon isteka ispitivanja ono je mekano i veoma neprijatnog mirisa




Slika 6. Slika 7.

Normalno isklijalo seme tulipanovca Šturo seme tulipanovca

  1   2   3   4   5   6


База данных защищена авторским правом ©shkola.of.by 2016
звярнуцца да адміністрацыі

    Галоўная старонка